Tinejdžeri tvrde da roditelji dele mnogo o njima na mreži
Novo istraživanje nam govori da četvoro od desetoro dece misli da je zabrinjavajuće koliko informacija njihovi roditelji dele o njima na društvenim mrežama.
Četrdeset dva posto tinejdžera u 25 zemalja kažu da imaju problem sa tim šta njihovi roditelji postavljaju u vezi sa njima na društvenim mrežama.
Od tog broja, 11% tvrdi da im predstavlja veliki problem; 14% kaže da je srednje zabrinjavajuće, a 17% smatra da je mali problem – sve u skladu sa preliminarnim rezultatima novog Microsoftovog istraživanja o stanju današnje digitalne civilizacije. Pored toga, dve trećine (66%) tinejdžera tvrdi da su postali žrtve barem jednog rizika na mreži u nekom trenutku, sa istim procentom zabrinutim da bi im se slično negativno iskustvo na mreži moglo desiti ponovo.
Zaključci su iz najnovijih istraživanja o aspektima digitalne civilizacije – podsticanje sigurnije, zdravije i cenjenije interakcije na mreži među svim ljudima. Tokom istraživanja „Civilizacija, sigurnost i interakcije na mreži - 2019“, anketirani su tinejdžeri uzrasta 13-17 godina, i odrasli 18-74 godine u vezi sa njihovom izloženosti 21 različitom riziku na mreži. Ova najnovija istraživanja su zasnovana na sličnim istraživanjima između 2016. i 2018. U projektima iz prethodnih godina anketirane su iste demografske grupe u 14, 22 i 23 države. Ukupno 12 510 pojedinaca je učestvovalo u istraživanju iz 2019., i ispitali smo više od 44 000 ljudi u roku od četiri godine. Kompletni rezultati ovog najnovijeg istraživanja biće dostupni na Međunarodnom danu bezbednijeg interneta 2020. 11. februara.
Deljenje od strane roditelja, i rizici na mreži: Kako su povezani?
Iako se naša istraživanja nisu bavila direktnom povezanošću između ponašanja roditelja na mreži i potencijalnih rizika od eksponiranosti mladih ljudi, i akademski istraživači i finansijski eksperti upozoravaju da takvo deljenje dovodi do opasnosti privatnost dece na mreži i potencijalno njihovu fizičku bezbednost.
Deljenje ili nedeljenje je individualna odluka svake porodice, ali ukoliko odaberu da dele, roditelji bi trebalo da budu oprezni, da pokazuju diskreciju i da ne nenamerno otkrivaju previše, uključujući prava, puna imena dece, godine, datume rođenja, kućne adrese, devojačko ime majke, omiljene sportske timove, imena kućnih ljubimaca i slike, da navedemo neke primere. s jedne strane, ove individualni delovi ličnih informacija mogu da se zloupotrebe u šemama društvenog inženjeringa na mreži, spojeni da decu i druge mlade ljude učine metama prevare na mreži ili krađe identiteta, ili u ekstremnim slučajevima može čak dovesti do mamljenja dece na mreži radi seksualnih potreba. Uistinu, mlada deca i bebe su glavne mete za kreditnu prevaru. Ako neko namerava da uzme kredit na dečije ime, postoji mogućnost da dete to neće otkriti dok ne prođe decenija – sve dok ne podnesu zahtev za sopstvenu kreditnu karticu ili druge pozajmice. Dok se mamljenje dece na mreži odvija kad neko izgradi emotivnu vezu sa detetom kako bi stekao/stekla poverenje deteta da bi ga eksploatisalo na seksualan način, ili zloupotrebu, ili regrutovanje u terorističke ili ekstremističke razloge.
„Deljenje sa oprezom“ bi trebalo da bude svačija mantra, i na mreži i van iste.
Tinejdžeri i dalje traže pomoć od roditelja
U skladu sa trendom otkrivenim u prošlogodišnjim rezultatima, tinejdžeri su nastavili da se i u 2019. roditeljima i drugim odraslim osobama obraćaju za pomoć u vezi sa problemima na mreži. Nakon impresivnog porasta od 32 posto od druge do treće godine, blizu polovina (48%) tinejdžera koji su ove godine učestvovali u istraživanju kažu da su se obratili roditeljima u vezi sa zabrinutosti zbog aktivnosti na mreži. To je još 6 procentnih poena od 2018. Samo pre dve godine, manje od 10% tinejdžera je reklo da se obratilo odraslima za pomoć u vezi sa rizicima na internetu. Štaviše, kada su ih pitali o najboljim uzorima za civilno i uzorno ponašanje na mreži, tinejdžeri su u velikoj meri ukazali na roditelje (80%), a za njima nastavnike na dalekom drugom mestu (49%) i drugim odraslima, sportistima i poznatim ličnostima u meri od 22%, 17%, odnosno 15%. Zato nastavljamo da ohrabrujemo roditelje da: Da se upoznaju, i gde je prikladno, umešaju u aktivnosti mladih ljudi na mreži; Da dočekuju raširenih ruku i otvoreno razgovaraju o njihovim životima na mreži; Poslušaju i prekinu osuđivanje kad im priđe tinejdžer u vezi sa problemima na mreži, i da se slažu u vezi sa bilo kakvom zajedničkom akcijom.
Tri države dodate u istraživanje 2019.
Ove godine smo priključili tri države u istraživanje – Indoneziju. Holandiju i Poljsku. i zadržali svih 22 države iz istraživanja 2018. Kada u februaru budu dostupni svi rezultati u potpunosti, takođe ćemo objaviti najnovije očitavanje Mikrosoftovog indeksa digitalne civilizacije, kao i rezultate onoga što ispitanici previđaju i nadaju se u pogledu digitalne civilizacije i života na internetu u narednoj 2020. godini. Indeks digitalne civilizacije korporacije Mikrosoft meri zapažene nivoe kulture na internetu u datoj zemlji, na osnovu prijavljenog nivoa izloženosti pojedinaca riziku u toj zemlji. Od 2016 do 2018., indeks digitalne civilizacije je održan na stabilnih, prosečnih 66%, uprkos promenama u kombinaciji zemalja ispitanika i uključenih raznoraznih rizika.
Ispitane zemlje: Argentina, Belgija, Brazil, Kanada, Čile, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Indija, Indonezija*, Irska, Italija, Holandija*, Malezija, Meksiko, Peru, Poljska*, Rusija, Singapur, Južna Afrika, Turska, Velika Britanija, Sjedinjene Države i Vijetnam. (* Ukazuje na zemlju koja je prvi put bila uključena u istraživanje.)